ŠPIJUNSKI SKANDAL TRESE NEMAČKU Čak i iskusni obaveštajci mogu da postanu izdajnici - bivši obaveštajni oficir otkriva tajnu
Dodajte Kurir u vaš Google izborSlučaj bivšeg predsednika nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Augusta Haninga izazvao je veliku pažnju u Nemačkoj. Stručnjaci sada objašnjavaju zašto čak i iskusni obaveštajci mogu da postanu izdajnici i zbog čega ni Austrija nije imuna na takve slučajeve.
U središtu špijunske afere našao se upravo čovek koji je godinama bio na čelu nemačke Savezne obaveštajne službe (BND). Haning je, kako se sumnja, nakon odlaska iz službe neovlašćeno dobio pristup više od 2.000 poverljivih dokumenata i informacije iz njih prosleđivao u zamenu za novac.
Za Valtera Ungera, bivšeg šefa sajber bezbednosti u kontraobaveštajnoj službi austrijske vojske, ovaj slučaj pokazuje koliko je teško zaštititi obaveštajne službe od izdaje iz sopstvenih redova.
"Stopostotna bezbednost nikada ne postoji. Ipak, mora se pokušati da se rizici svedu na minimum", objasnio je penzionisani brigadir za austrijski list Prese (Die Presse).
Novac, ego i privlačnost zabranjenog
Zašto ljudi odaju tajne informacije, iako su upravo oni bili odgovorni za njihovu zaštitu? Prema procenama stručnjaka, motivi su se tokom decenija promenili.
"Danas je najčešće reč o novcu, egu i odnosima sa drugim ljudima. Tokom Hladnog rata bilo je drugačije. Tada je ideologija, odnosno borba za komunizam, često bila u prvom planu", objašnjava Unger.
Finansijske teškoće možda su imale ulogu i u Haningovom slučaju. Prema pisanju nemačkih medija, bivši šef obaveštajne službe navodno je imao velike dugove. Kako se navodi, čak mu je i penzija bila zaplenjena radi naplate dugovanja.
Međutim, iza izdaje ne stoje uvek isključivo finansijski problemi. Stručnjak za obaveštajne službe i autor knjiga Tomas Rigler ukazuje na još jedan mogući motiv.
"Primećuje se i da ove ljude često pokreće prava zavisnost od uzbuđenja i naleta adrenalina", rekao je Rigler za Prese.
Posebno bivši pripadnici obaveštajnih službi mogu pokušavati da zadrže osećaj važnosti koji su imali tokom službe.
"Važan je i ego. Često je reč o starijim obaveštajcima koji nakon odlaska iz službe rade u sektoru bezbednosti i žele da i dalje imaju određenu ulogu. Svoj pristup informacijama i znanje vide kao unosan izvor prihoda."
Bivši saradnik navodno dostavljao dokumenta
U Haningovom slučaju trag vodi do njegovog nekadašnjeg šefa kabineta. On je nakon Haningovog odlaska ostao zaposlen u BND sve do proleća 2026. godine.
Preko njega je bivši šef obaveštajne službe navodno dolazio do poverljivih dokumenata.
Haning je, kako se sumnja, plaćao svom bivšem saradniku za dostavljanje informacija. Nekadašnji šef kabineta takođe se nalazi u istražnom pritvoru. Nije poznato da li je i on imao finansijskih problema.
Za Ungera ova afera pokazuje da bezbednosne provere ne smeju da se sprovode samo prilikom zapošljavanja novih službenika.
Već pre stupanja na dužnost mora se proveriti da li je osoba pouzdana i postoje li potencijalni rizici.
"Ima li dugove koje ne može da otplati? Da li je član sumnjivih udruženja?"
Takve provere, prema njegovim rečima, moraju redovno da se sprovode tokom čitave karijere.
"To već mnoge odvraća. Ali nikada ne možete otkriti sve", rekao je bivši obaveštajac.
Kako obaveštajne službe vrbuju špijune
Način na koji strane obaveštajne službe dolaze do poverljivih informacija zavisi od njihove strategije, objašnjava Unger. U osnovi postoje dva pristupa.
"Prvo, već znaju šta žele i gde se to nalazi, pa pokušavaju da prodru u taj krug ljudi. Drugo, traže perspektivne kadrove koji još nisu naročito važni, na primer mladog oficira, a zatim ga postepeno usmeravaju ka položaju na kojem će imati značaj."
Kako bi se sprečili takvi pokušaji, pored provera zaposlenih neophodna su i stroga pravila za postupanje sa poverljivim dokumentima.
"Da bi se rizici smanjili, moraju se uvesti veoma dobri sistemi klasifikacije, a dokumenti moraju biti šifrovani. Izdavanje dokumenata mora se precizno evidentirati. Mora se znati ko je dobio koji dokument."
Nove afere potresaju nemačku obaveštajnu službu
Slučaj Haning nije jedina afera zbog koje se BND poslednjih meseci našao pod pritiskom javnosti.
Pre samo nedelju dana otkriveno je da su lični podaci zamenika predsednika BND Daga Bera godinama bili javno dostupni na internetu.
Među njima se nalazio i njegov privatni broj mobilnog telefona. Prema medijskim izveštajima, Ber je znao da su podaci objavljeni, ali je nastavio da koristi isti uređaj.
Još 2022. godine otkriven je zaposleni u BND koji je navodno prodavao tajne informacije ruskoj obaveštajnoj službi. Sudski postupak protiv njega još traje.
Rigler smatra da sve to predstavlja ozbiljan problem za ugled nemačke spoljne obaveštajne službe.
"To pokazuje da BND još nije zaista postao prava obaveštajna služba. U angloameričkim krugovima tradicionalno su prema njemu gajili nepoverenje. Upravo Haningu pripisuje se izjava da je BND 'vegetarijanac' među obaveštajnim službama", rekao je stručnjak.
Dok god budu izbijale nove afere, takva percepcija teško će se promeniti.
"To ozbiljno narušava ugled BND", zaključio je Rigler.
Ni Austrija nije pošteđena špijunskih afera
Špijunaža unutar državnih bezbednosnih institucija nije problem koji postoji samo u Nemačkoj.
I u Austriji su tokom prethodnih decenija zabeleženi slučajevi u kojima su pripadnici državnog aparata prosleđivali tajne informacije stranim obaveštajnim službama.
"Tokom Hladnog rata državna uprava i bezbednosni aparat bili su u velikoj meri prožeti doušnicima zapadnih i istočnih obaveštajnih službi", objasnio je Rigler.
Među poznatim slučajevima je i bivši visokorangirani službenik državne policije Gustav Hohenbihler, koji je špijunirao za istočnonemačku tajnu službu Štazi.
Godine 2020. jedan pukovnik austrijske vojske osuđen je na tri godine zatvora bez uslovnog otpusta. On je, prema navodima iz slučaja, najmanje 25 godina dostavljao državne i vojne tajne ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi.
Još jedan poznat slučaj odnosi se na bivšeg pripadnika austrijske službe za zaštitu ustavnog poretka Egista Ota.
On je takođe optužen za špijunažu u korist Rusije, a u maju 2026. godine osuđen je na 49 meseci zatvora. Presuda još nije pravosnažna.
Prošle godine otkriven je i navodni špijun Muslimanskog bratstva unutar austrijske službe državne bezbednosti. Istraga o tom slučaju još traje.
(Kurir.rs/Heute)